Опис
У неколиким слојевима дневничких записа аутор исповедно у форми “специјес факти” предочава чињенично стање о површности разумевања вере и духовности најшире гледано, о призиву Господа у тренуцима сопственог потонућа; о обележавању верских празника уз породични ручак у ком је све друго постранично.
Протојереј Михаиловић то саопштава без горчине, аподиктично амплификујући свеслов о све наглашенијој мономанији у људској заједници, о поступањима у којима се још увек осећа поратно вишедеценијско удаљавање од Богомолитвености и значења разумевања вере.
Крајњи исход се наслућује у следу странпутица којима се човек овога века запутио. Отуда је његова предикција у погледу темељнијег одређивања младих према веронауци, упућивање у тајне постања и коначног спасења, утемељена на сопственом искуству у раду са младима.
Такође се запажа да је протојереј Михаиловић у књигу “Усред дана и ноћи” инкорпорирао кохерентне целине у којима је у извесном смислу диспонирао живопис, у коме ситне честице времена не сенче мудрост, а то значи да би испод танке линије људског трајања требало препознати веру у Господа Исуса Христа, и наду да ће свему живом учинити вечно трајање.
