Опис
УВОД
Како да Хришћанин сачува и исповеда своју веру у сложеном и промељивом свету двадесетог века? На овај изазов нашег доба се не може одговорити без живог предања.
Свака православна теологија и свако православно исповедање је по нужности предањско, у смислу да је у складу не само са Светим писмом, већ и са искуством отаца и светитеља, као и са непрекидним прослављањем Христове смрти и васкрсења у оквиру литургије Цркве. Међутим, термин “предањска теологија” може да означи и мртву теологију, ако подразумева идентификовање предања са простим понављањем. Таква теологија може да се покаже као неспособна да препозна проблеме свога времена, представљајући некадашње аргументе да би се супроставила новим јересима.
Међутим, мртво предање не може бити право предање. Основна карактеристика патристичке теологије је да је она увек могла да се суочи са изазовима свога доба, остајући при том доследна оригиналној апостолској православној вери. Стога, једноставно понављаши оно што су оци рекли значи бити неверан њиховом духу и намери која је отеловљена у њиховој теологији…
