Опис
Ова књига је, по карактеру, и историјска и систематска. Питања која су инспирисала и мотивисала ово истраживање, воде ка предањском учењу Цркве, према коме Исус Христос има две воље, божанску и човечанску вољу, које одговарају Његовим двема природама, божанској и човечанској. Да ли је ово учење оправдано? Ако јесте, на који начин? Шта подразумевамо под појмовима <<личност>>, <<природа>> и <<воља>>? У ком смислу се може тврдити да Исус Христос има две воље без подвајања Његовог личносног јединства? Да ли воља нема никакве везе са личношћу која жели да одлучује, и када и како Он изражава своју вољу? Даље, ако Христос има две воље, у каквом су оне међусобном односу? Ако је ствар једноставно у томе да се оне једна другој не противе, на основу чињенице да је људска воља послушна божанској – како је Шести Васељенски Сабор нагласио – да ли, тада, остаје ишта више осим међуодноса Христових природа и природних воља, па се личност Христова губи из вида? С друге стране, да ли монотелитство има смисла? Може ли бити случај да, упркос свим могућим доктринарним слабостима у својој Христологији, монотелитство има заслугу за проницљиву интуицију да личност Логоса мора бити у центру дискусије а не природе, као што изгледа да диотелитство чини? Може ли, напокон, бити случај да теолошки језик монотелитства изражава јединство Христово на нивоу хтења (=воље) на подеснији начин него што то чини диотелитство?
Димитриос Батрелос
