Опис
Господе, преизобилно си ми открио истину Твоју и правду Твоју. Научним образовањем открио си ми све богатство вере, природе и људског знања. Спознао сам реч Твоју – реч љубави, што “досеже до растављања душе и духа” нашег (Јевр. 4, 12); изучио сам законе ума људског и његову мудрост и устројство и лепоту говора; проникао сам делимично у тајне природе, њене законитости, недосежне дубине устројства и кретања васељене; познајем насељенсот земаљског шара, сазнао сам за поједине народе, знамените личности, дела њихова и какву су улогу одиграли у свету; донекле сам упознао велику науку самопознања и приближавања теби; једном речју – много, много сам дознао, јер ми је “преголемо за ум људски” показао (Сирах. 3, 23). И до дан-данас још много тога, упознајем. Имам много књига разноврсног садржаја, па их читам и изнова ишчитавам, али се још нимса заситио. Још ми је дух жедан знања; срце ми је незадовољно, гладно, а од свег сазнања задобијеног умом не може да стекне пуно блаженство. – Па када ће се оно наситити? – Наситиће се када у правди будем гледао лице твоје (ср. Пс. 17, 15). А до тога времена, нећу се наситити. “Сваки који пије од ове воде (од светског знања – опет ће ожеднети, а који пије од воде коју ћу му Ја дати, неће ожеднети довека, него вода што ћу му Ја дати, биће у њему извор воде која тече у живот вечни” (Јн. 4, 13-14) – рекао је Спаситељ …
