Опис
ДЕСИЛО СЕ НЕНАДАНО
Игумана Георгија Мирковића, мога првог и правог старјешине, сјећам се од 10. маја 1963. године.
Као искушеник манасира Озрена, у Босни, пожелио сам да одем у манастир Остог. Моју жељу је подстакао тадашњи ђакон острошки Гаврило, родом из Слатине код Б. Шамца. Тако сам ја једног јутра, са својих 13. година кренуо из Озрена пут Острога. Игуманија Варвара, која је била настојатељица манастира Добрићева, навела ме је да свратим у манастир Косијерево, која је била настојатељица манастира добићева, навела ме је да свратим у манастир Косијерево, које је на путу, да однесем о. Георгију писмо. Путовао сам од Петрова (БОсанског Петрова Села), до Црвених Стијена пуних 27. сати …
