Опис
Протојереј Олег Стењајев је један од познатих савремених свештеника Руске Православне Цркве. Дуги низ година ради као мисионар у земљи и иностранству. Познати је хришћански проповедник и аутор низа публикација посвећених библијској анализи и актуелним проблемима повезаних са животом Цркве и друштва.
Аутор је књига посвећених сектама, као што су: „Ко су кришнаити?“, „Ко су Јеховини сведоци?“, „Дискусија с Јеховиним сведоцима“, „Рехабилитација лица пострадалих од делатности нетрадиционалних религија“ итд. Отац Олег такође даје коментаре на библијске текстове у књигама „Беседе на Саборну посланицу светог апостола Јакова“, „Беседе о проповеди на гори“, „Беседе на књигу Постања“, „Беседе на Апокалипсу“, „Беседе на књигу о Рути“ итд.
У свим овим књигама, од којих су многе настале на основу предавања и беседа одржаних с парохијанима, говори се живим језиком, све теме се обрађују на основу учења светих отаца и повезују са савременим догађајима, поткрепљеним конкретним примерима, што текстове чини врло актуелним и упечатљивим. Осим тога, о.Олег поседује изванредан осећај за шалу и способност да на веома озбиљне теме говори приступачним и разумљивим језиком називајући ствари својим именима. Неке од његових књига су издате на српском језику, а наши читаоци су имали прилике да се упознају с неким његовим текстовима који су објављени на порталу „Православије.ru“ у току претходних година. У књизи аутобиографског карактера „Занимљиви живот православног мисионара“ говори се о животу о.Олега и може се стећи слика о животу православних верника у Совјетском Савезу и данас.
***
Захваљујући коме сам поверовао у Бога
Околности су биле такве да се мојим васпитањем највише бавила управо бака, јер се мајка после развода од оца преселила у Москву да ради и живи. И сад схватам колико је важно то што ме је у предшколском узрасту гајила бака.
Касније, кад сам био на богословији, у неколико наврата сам правио анкету: „Захваљујући коме сте поверовали у Бога?“ Нисам нашао ниједног богослова који је поверовао у Бога захваљујући свештенику или преко оца, у ретким случајевима је то била мајка, него је већина поверовала управо захваљујући баки. Тада сам почео да се сећам свог детињства и дошао сам до закључка да су баке најефикаснији мисионари. Јер оне гаје децу у предшколском узрасту, у време кад се формира човеков поглед на свет. У школским годинама се већ укључују родитељи, а пре школе се унуцима баве баке, и оно што оне посеју у свест унука касније им остаје до краја живота.
Зашто је Русија била покрштена? Кад је Свјатослав Игоревич ишао у ратне походе није му било до деце, а имао је тројицу синова, између осталог и Владимира. И кнегиња Олга, њихова бака је углавном проводила време с њима. А кад је кнез Владимир бирао веру, како пише Нестор Летописац, одлучујући аргумент је био: „И моја бака, најмудрија међу женама, изабрала је ову веру.“ Односно, он је био бакин унук. И премда је растао и одрастао као паганин, одјек ових разговора с баком заувек му се урезао у свест. Зато мислим да је најефикасније мисионарско служење – преко бака. Општим и дружим се с неким архијерејима и могу да посведочим да су то већином бакини унуци.
Чини ми се да на мисионарске конгресе обавезно треба позивати верујуће баке, посебно из породица у којима има много деце како би размењивале знања и искуство.
