Опис
Књига није замишљена као преглед или као историја српске црквене уметности у протекла три века. Уколико, ипак, делимично то јесте, разлоге треба тражити у потреби да се обавесте читаоци и аргументују основне тезе. А оне су, чини се, доста јасно постављане и објашњаване, са жељом да се допринесе смањењу неоснованих предубеђења, заблуда и неспоразума. Заправо, коликогод изгледа да су проучене све важније појаве у новијој религиозној уметности, познавања су непотпуна, поготову у односу на текуће столеће. За тумачење кризе критеријума у српској црквеној уметности потребна су још многа основна топографска и упоредна истраживања да би се она још боље потврдила, оповргла, бранила, тражио из ње излаз. Поред осталог треба истаћи да криза није наслућена тек са покушајима обнове српско-византијског стила и успоном традиционализма, него је започета још у XVIII веку, у првом већем раскораку између захтева поштовања ортодоксног садржаја и потребе увођења европеизованих облика …
