Опис
О ДОГМАТИЦИ И О ДОГМИ
Дефиниција, извори, садржај и метод догматике
1. Форме и карактер догматике
Као посебан “огранак” и “предмет” богословља, догматика се најпре појавила на Западу, а у православне богословске школе ступила је у новије време. Најзначајнија карактеристика овог предмета, насупрот осталим гранама богословља, свакако је систематичност. Наиме, док се остале гране богословља занимају догматским веровањем Цркве, догматика тој вери приступа по темама и излаже је ан системски начин.
У епохи светих Отаца, овај систематски приступ вери Цркве по први пут се јавља код Оригена (у његовом делу О начелима), док се строго калсификован начин излагања догмата сусреће код светог Јована Дамаскина (Тачно изложење православне вере). Отад се овај начин излагања развија на Западу у средњем веку (Тома Аквински, Summa Theologiae), и у периоду после реформације, уз процват вероисповедног богословља, у којем, нажалост, учешће узима и Православље (Исповедање Могиле, Кирила Лукариса, Доситеја итд.) …