Опис
I
ПУСТЕ ДУШЕ
Загушљив ваздух од испарења реже ми грло, одвећ упаљено. Осећам како ми се кокра кожа прибија уз кости. Много муке и издуженог ишчекивања може да стане само у једну студену вечер. Готово неизбежних патњи, бола и крварења душе, неког лошег расположења од кога ми нерви цвиле као затегнута струна. Растајати се од онога ко ти живот држи у оним највреднијим, малом боцама радости и среће, и ко му даје посебну драж, ноту и боју, зар је лако? Од тога се понекад не може побећи! Живот зна да затражи потврду наше трпељивости, јачине карактера и снагу воље. Притиснути чизмом судбе уза зид и чврсто стегнути њеним немилосрдним рукама, наизглед немамо куд. Ипак, дивљења достојна жртва и смирење у тим приликама да прихватимо мирно и без очајања све што је изнето пред нас, учини нас јачим и мудријим. Временом се у некој мери навикнемо на то, јер ако се нешто дешава мимо наших жеља и хтења, шта ми можемо учинити да му променимо ток? Одлазимо једни од других и опет се враћамо, а између тога остаје у нама она несагорива нада и љубав како се, чини ми се, никада у потпуности не би раздвојили од оних за које нас веже прва мисао, изјутра, и онај, увек помало чежњив осећај, да је он, заправо ту…
