Опис
Ромен Ролан је записао: “Политички живот једне нације само је површински део њеног бића; да би се спознао њен унутрашњи живот – извор њених акција – морамо продрети у само њену душу преко њене књижевности, њене филозофије и њене уметности, где су изражене идеје, страсти и снови њеног народа.” Управо такву историју Српског народа и његове православне Традиције практикује Милорад Лазић у својим делима од којих је, свакако, најзрелије и најзначајније ово последње које се сада објављује постхумно под насловом “Српска естетика аскетизма (1375 – 1459)”. Попут свих досадашњих историчара, и он је морао почети од проучавања докумената и споменика, али га нису занимали само политички догађаји, друштвена уређења и економски феномени, већ је желео да обухвати сва подручија духовног живота, па је са изванредним занимањем проучавао утицај византијског монашког покрета на аскетска схватања у Србији. У свему томе Милорад Лазић је препознао једну врсту имплицитне естетике коју узима за главну тему свог истраживања да би у њеном огледалу приказао начин живота средњовековног монаштва…
