Опис
I
Наше село имало је цркву, а црква је имала попа. Поп је, опет, имао цркву, село и попадију. То јест, поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.
Поп је био све и свја! Имали смо и школу, али је она била потчињена значаја, као што је ћата у судницу. Она је служила цркви и селу, дакле попу. Послије ћу вам и о њој причати.
Цијело је село било попов спахилук. Заповједао је кмету, а кмет селу. Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он, опет, са своје стране није ни сањао да његова ријел најјаловије прође, или да он узме власт која му не приличи …
