Опис
1. Царски златник
Петровски пост, радови у пуном јеку, отац по цео дан на градилиштима. Управитељ имања Васиљ Васиљич Косој ни не ноћива код куће, него све у артељима. Горкин је своје одслужио, сад одмара, потежу га само у посебним случајевима, када је потребно око човека од поверења. Наши су радови велики, са некаквом “глобом”. Ако се не заврше на време, можемо да банкротирамо. “А шта то значи, да банкротирамо?”, питам ја Горкина.
– Видиш, кад скинеш последњу кошуљу, е ондак си банкрот! Да банкротираш, то ти је… Ма очас посла!
А с народом жива мука: косидба је, па кући, на село, беже и најзлатније руке. Отац опасно забринут, једнако жури, летњи му сако скроз мокар, звезда упекла, Кавкаска све изубијала копита по градилиштима, од јутра до вечера оседлана. Чује се очева вика:
– Надницу и по плаћај, само задржи народ! Какав је то народ… Погодили се, ђаволи, обећали да неће на косидбу, а ми у губитку неколико хиљада… Ма није мени за паре, него што ћемо да изиђемо на лош глас. Утуви им тим, лудама, у тинтаре… Код мене ће трипут више да зараде него од те њихове косидбе! …
