Опис
МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА – БУДНИ ЧУВАР ВЈЕРЕ И УТЈЕХА НАРОДА
Храмови Божији, вјековима зидани у славу Божију, ради приношења Пречисте, Бескрвне Жртве – Тијела и Крви Христове, која не престаје да освећује и просвећује све који се причешћује све који се причешћује у име Господње, и сами су принос љубави и благодарности покољења и покољења рода људскога Богочовјеку и Спаситељу нашем Господу Исусу Христу за све што је Својим оваплоћењем, проповедањем, чудотворењем, страдањем, смрћу и васкрсењем за нас учинио. Та ни са чим несрвњива жртва, та неописива љубав богочовјечанска темељ је на коме се зида наше крштено биће, темељ и извориште свега што је свето и честито, на првом мјесту у роду хришћанском, а онда и у свим народима земаљским. Истинско достојанство људско заснива се на христоликој саможртвености, подржаваној силом Божијом, која непрестано размиче границе тога достојанства, али и границе његове љубави, узводећи нас из благодати у благодат и од једног дјела љубави и благодарности наше Богу до другог, не само овдје на земљи, него и у непролазном Царству Небеском, Царству Божијем. Један од таквих неизбројних приноса и одговора благодарности једног православног народа, нашег српског народа, на Божију милост и човјекољубље јесте и древни манастир Грачаница, на јужном рубу Косова поља, надомак Лаба и Ситнице, посљедња и најљепша задужбина Светог краља Милутина, седиште древне епархије липљанске, одн. новобрдске, средиште писмености и културе, које је без прекида цвјетало као “будни чувар вјере и утјеха народу” на Косову до Велике сеобе, под патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем …
