Description
Звали су их “трећом армијом”. Наиме, поред оне две на Солунском фронту, постојала је и “трећа армија”, она која је уместо пушке, ратовала с пером у руци. Чинили су је знаменити Срби у вечним медијским биткама бранећи интересе и достојанство свог народа, борећи се за часно место и улогу своје државе и народа. Деловали су непосредно, на правом месту и у право време када је било најтеже, а према платформи која нам је остала још од Светог Саве. Програмске основе обновио је Карађорђе кад је из ничега дигао Србе на устанак пре два столећа у свом писму из 1806. Србима у Трсту да они својом помоћи “кредитирају страдајуђће отачество” … “као разумни Англези” … “Зар не може исти тако и Сербиа срећна бити”. “Трећу армију” чинили су српски патриоти који су знали и тада шта им ваља чинити. Поменимо доприносе Михајла Пупина, Николе Тесле, Николаја Велимировића, Јована Цвијића, јована Дучића, Слободана Јовановића, Перу Слијепчевића… Међу њима не заборавимо мале, непознате личности, али с великом учинком. Госпођица Јелена Лозанић исто је тако као њени славни саборци, крстарила америчким континентом у раскошној народној ношњи, својом младошћу, лепотом и бриљантним енглеским језиком тумачила своју Сербиу. У писму сестри Ани ће додати: “Велика је милост Божија надамном да у току свога рада успем, не само материјално да помогнем свој народ, већ и да пронесем име Србије кроз сва та ограмна пространства Новог света”. Средствима која је сама прикупила изградила је домове за ратну сирочад у Чачку и Лазаревцу, пољске болнице за српску војску …
