Опис
ПРЕДГОВОР
Када се о некој личности пише дуго и напише много, онда из тог мноштва написаних страница може да изникне својеврсна опасност – да се олако закључи да је о ономе о коме се толико писало – вероватно све и написано, те, да су нови углву сагледавања непотребни а понекад и немогући.
То, наравно, није тачно. Нова поколења истраживача не треба да се устежу да оно о чему је мишљено и писано раније поново промисле и запишу. Обавеза сваке следеће генерације истраживача није само да отвара нова поља научних интересовања него и да новим очима сагледава давно познате и обрађене духовне хоризонте, да наизглед јединствене ставове својих претходника ставља на пробу – уврежена мишљења сучељавајући са неумољивим говором извора, новим угловима сагледавања и другачијим методама анализе.
Поступати супротно овоме, говорити увек и само из друге руке, следити познате ставове – не из уверења него из духовне инерције, бити подржатељ најнеодговорнијег, идеолошког, приступа теологији и свакој другој научној дисциплини погубно је по интелектуални интегритет и културни и духовни идентитет свакога од нас …
