Страдање Христа и страдање Цркве – Св. Теофан Затворник, Преп. Амвросије Оптински, Преп. Силуан Светогорац, Св. Владимир Кијевски

Опис

Симоне, зар не спаваш? Зар не могасте један час пробдети са Мном?

(Мк. 14, 37; Мт. 26, 40)

              Ову недељу, која се још назива “Страсна седмица”, Света Црква посвећује сећањима на страдања Христова. Иако је прошло већ деветнаест векова од драме на Голготи срце Хришћанина увек изнова преживљава догађаје везане за страдање Господа, који су му увек извор духовног укрепљења. Наша Црква то добро зна и зато нам сваке године у току Великог поста омогућава да ове догађаје пратимо кроз великопосна богослужења. Може се рећи да су на тај начин Христова страдања овековечена и никада неће бити заборављена докле год Црква постоји.

              Међутим, она не могу бити заборављена и из другог разлога и са аспекта посматрања. Страдања Христа се и даље настављају кроз страдање Христове Цркве. Црква је Тело Христово, и зато њена страдања заправо и јесу страдања Христова. Област тих страдања је широк, јер Црква страда у читавом свету. Иако се главни актери у историји страдања Христовог и страдања Цркве разликују, сама страдања су једна те иста. Мучитељи за време Христових страдања су били Јевреји, књижевници, првосвештеницим Јуда, Пилат, Ирод и римски војници; у историји страдања Цркве појављују се сасвим друга лица …