Опис
Што се више приближавамо крају XIX и почетку ХХ века, раздор у психи руског образованог човека, нарочито философа, бивао је све већи. Убрзан развој идеја на Западу у овом истом временском периоду – идеје које су утицале узнемиравајуће и на западњаке, нарочито идеје Ничеа, Маркса, Фројда и Анштајна учиниле су руску философску а онда и политичку мисао нервозном, распаљивом и нетрпељивом, све мање склоном да тражи неки средњи пут између материјализма и спиритуализма, између постепених реформи у друштву и оних револуционарних, између негативног и позитивног конзервативног језгра унутар Православне руске цркве …
