Опис
ПРЕДГОВОР
Овим радом о страдању српског народа за време Другом светског рата, било по мађарским логорима у Бачкој и Мађарској, било у рацији коју су Мађари приредили српском и јеврејском народу, немамо намеру да позлеђујемо старе ране и да некога оптужујемо. Ниједан рат не доноси добра и радости, већ жртве, ране, бол. Да ли је онда боље да ћутимо и да ништа не говоримо, да све предамо забораву и неком стихијском односу, да пустимо да се све само по себи одвија и решава? Сматрамо да бисмо таквим поступком чинили нов злочин и према жртвама и према починиоцима злочина, највише према њиховим потомцима злочина, највише према њиховим потомцима, који те догађаје нису запамтили и не осећају нити имају због њих терет своје кривице. Али, неопходно је да знају, да им се каже, да своју личност, свој карактер и своју душу, као и свој живот, чувају од тако прљавих злочиначких дела …