Опис
УВОД
Нов повод за полемичке богословске расправе у Византији појавио се 1334. године, у време цара Андроника Трећег, када су, ради обнављања дијалога о уједињењу Цркава, у Цариграду дошли папски изасланици, Италијан Франциско, епископ Херсона, и Енглез Ричард, епископ Босфора. Са двојицом латинских богослова разговарао је тада православни богослов са Запада Варлаам Калабријски. Он је, додуше, оповргавао аргументе западњака, међутим, његов краткотрајни боравак у Грчкој није му допуштао да у потпуности усвоји византијски начин богословског мишљења. Уосталом, као носилац хуманистичких тежњи свога времена, односно тада јављене ренесансе, он је у току дијалога примењивао дијалектички метод, који води ка некој врсти богословског агностицизма. Због тога је његова аргументација изненадила многе, а посебно монахе богослове …
