Опис
Истински облагодаћен монах бежи од сваке почасти као од ватре, јер зна да ће она угасити пламен љубави Божије који гори у његовом срцу и зауставити струје божанске воље које кроз њега протичу и руководе га. Из тог разлога, монах нема жељу да поучава, осим ако од Цркве не прими заповест или овлашћење за то. Радије би учинио све да остане сакривен од очију света, како не би био виђен од људи и већма осуђен, а да га види само око Божије, јер Бог види тајно и узвратиће […] јавно. Он не тражи утеху, нити подршку овога света, полажући на Господа сву своју наду, која га „као котва душе, чврста и поуздана, води унутра иза завесе”
Када монах пребива у послушности, не правећи компромисе, његов живот пун је пророчких појава, божанске истине и непролазне утехе. Његово потпуно распеће даноноћно привлачи на њега поглед Господњи, јер Господ у свом слузи препознаје сродан дух. Иако је постао као „живинче поред свог господара”, ипак открива да свагда стоји у Божијем присуству. Кроз непрестано предавање своје воље старцу, монах улази у токове Божије, те се у њега усељава дар Педесетнице, дар Светога Духа.
Монах који негује скрушен дух и трпи измене благодатне утехе, постаје наткосмички образ тајне Педесетнице. Ове утехе Духа Светога просветљују ум и снаже срце за испуњавање Божијих заповести. Они који се држе оваквог начина живота и који су згазили старог човека у складу са судовима Божијим, у стању су да смело завапе Богу својих отаца, речима псалма: Прилепи се земљи душа моја, оживи ме по речи Твојој.
САДРЖАЈ:
Предговор
Увод
Благодатна теократија
Име Господа Исуса – дах монаха
Неутешно покајање
Гојење монахове душе окушањем сузнога хлеба
Нови почеци, нове милости, нове песме благодарности и љубави
Пророчки живот у монаштву
Реч рођена у срцу човека који се каје
Благодарност и духовно синовство
Непрестано „трљање” о Божију енергију
Христолика рањивост
Духовна напрегнутост у време искушења
Исихастички живот по Светом Исихију
Позитиван аскетизам
Трезвеноумље – наука над наукама и
уметност над уметностима