Опис
ПРЕДГОВОР
Овај рад, иако је по своме садржају и методологији историјски, не појављује се као производ историјске радозналости. У епохи у којој се јединство Цркве све више схвата као епицентар богословског истраживања, допринос нашега богословља не намеће се само као захтев науке, већ и као основна обавеза према Цркви.
Међутим, да би одговорило томе захтеву и да би испунило своју дужност, наше богословље није више у могућности да прибегава властитим писаним изворима исповедног карактера. постепено напуштање вероисповедног начина размишљања код прошлих генерација и признавање потребе као пти је она да наше богослвоље не представља израз неке исповести, већ израз само једне, свете, католичанске и апостолске Цркве, усмерава његово кретање ка изворима древне неподељене Цркве која је, поред раздора и сукоба који су је много пута потресли, увек добро знала шта значи сабрана свест Цркве. То нарочито важи за истраживање јединства Цркве које има за циљ да нашем раздељеном хришћанском свету подари ону испведну нит која ће му помоћи да, кроз разне расколе, поново пронађе и оствари своје јединство …
