Молитве на језеру – Свети Владика Николај Велимировић

Опис

            Ко ме то гледа нетремице кроза све звезде на небу и све ствари на земљи?

           Закријте очи своје, звезде и ствари; не гледајте наготу моју. Довољно ме стид пече кроз моје очи.

            Шта имате да видите? Дрво живота, које се смањило у трн на друму, те убада и себе и друге. Шта друго – него пламен небесни зароњен у блато, те нити светли нити се гаси?

           Орачи, није главно ваше орање но Господ што посматра.

           Певачи, није главно ваша песма но Господ што слуша.

           Спавачи, није главно ваше спавање но Господ што бди.

           Није главно нешто воде у шкаљама око језера но језеро је главно.

          Шта је све време људско до један талас што окваси врео песак на обали, па се покаја што остави језеро, јер пресахну?

          О звезде о ствари, не гледајте у мене но у Господа са очима. Он једини види. У Њега гледајте и видећете себе у домовини својој…