Опис
Паримејник, књига са паримијама ,, притчама ” или ,,чтенијама” из Старог и Новог Завјета која се казује на вечерњем богослужењу, нарочито уочи празника.
У паримијама се , обично, износи пророштво о празнованом догађају, објашњава се смисао празника или се исказује похвала слављеном светитељу. У већини случајева се казују три паримије, док се за веће празнике њихов број повећава: за Благовести – пет, уочи Христова рођења – осам, у навечерје празника Богојављење – тринаест, у Велику Суботу – петнаест, итд. Сачувани рани словенски преписи показују да постоје посебне групе руских, бугарских и српских Паримејника. Питањима српских Паримејника посебно се бавила Биљана Јовановић – Стипчевић у Значај српских паримејника за текстолошка разврставања словенских преписа и реконструкцију првобитног ћирило-методијског оргинала, Зборник историје књижевности САНУ, Београд..”
Објашњења о значају паримија преузето је из Азбучника српских средњовековних појмова, пр. Ђорђа Трифуновића, Београд, 1974.
Жеља приређивача је да књига Паримије у време Великог поста буде на корист свештенослужећима, монаштву и верујућима!
