Нови сведоци васкрслог Христа – Димитрије З. Плећевић

Опис

ПРОЛОГ

            Од апостолског времена, па на даље, кроз свештену историју Цркве Божије, брижљиво се чувао спомен о светима. Аналогно њиговом животу и начину прослављења он је увек бивао литургијски.

              Хришћанска вера јасно сведочи  да светост по природи припада само Тројичноме Богу. Ми људи, исту задобијамо, користећи са расуђивањем дарове слободе и љубави. Постајемо свети учествујући у Евхаристији, јер по речима Еванђеља свет је смао онај који има заједницу у Тајној Вечери Господњој (Јн 6, 54).

              Међу литургијским светима, ми се са великом пажњом и љубављу сећамо управо оних хришћана који су животе своје положили за сведочанство вере. Зато их називамо Martirima – сведоцима.

              Свете мученике раних векова у част олтара уздизала је помесна Црква, евхаристијски прослављајући дане њихове смрти, о њиховим животима и страдањима посланицама је обавештавала суседне заједнице, како би се и они могли радовати небеском рођендану мученика (dies natalis). До наших дана сачувано је “Мучеништво Поликарпа” епископа Смирне, у коме хришћанин Смирнске Цркве обавештавају браћу у Филомелији и друге заједнице, о мучеништву епископа Поликарпа, чувању његових часних моштију и евхаристијском сабирању на његовом гробу (Martirium Policarpi XVIII) …