Description
Крст носити
Са мало претјеривања, које увијек оштрије осјенчи мисао, могло би се рећи да су наша историја, култура и духовност уопште, па, богме, и наша савременост – у знаку крста. Од Косова 1389. године, када су косовски витезови кренули у изабрану смрт – а Косово нам се понавља и имамо га, ево у сваком вакту и земану – тај пут је ишао усправно, у небо, у славу, у вјечност, у вријеме. Од Чарнојевића 1690. године, али и прије њега, и ево до дана данашњега, у расијање, у даљину, у туђину, у простор, дакле, на све четри стране свијета. а од онога великога покоља 1941. године, али и прије и послије, по разним стратиштима, Јасеновцима и Јадовнима, по јамама – стрмоглаво, у мраку, у дубину. Тај доњи, неосвијетљени крак крста педесте је година у тами чамио, а када смо те кости, те мошти, из јама на свјетло дање изнијели и по Божјим и људским законима у Пребиловцима опојали, Пребиловци су нам се новим страданијем умножили. Срби су народ-крстоносац. “Крст носити нама је суђено”, вели Његош …
