Description
Када ми је било пет година, доживех превелику жалост. Не знам просто, да ли је било неке веће од онда.
Ето тада, је моја бака умрла. Све до тада је сваки дан седела на угаоном каучу у својој соби и причача приче.
Не могу се сетити другога, осим да је бака причала и причала од јутра до вечери, а ми деца седосмо мирно поред ње и слушасмо. Био је то диван живот. Никоме од друге деце није било као нама…
