Микрокосмос и посредник – теолошка антропологија Светог Максима Исповедника – Ларс Тунберг

Опис

ПРЕДГОВОР

            Поново објављивање ове књиге готово тридесет година после њеног првог појављивања јесте само по себи изванредно одавање почасти трајној вредности Тунберговог пионирског рада у овом пољу. Такође, то је догађај неумањене вредности у свету свеукупне теолошке науке, јер мислилац којем је посвећен јесте човек од великог значаја. Максима Исповедника треба посметрати не само у контексту источне хришћанске традиције, већ у контексту свеукупног историјског хришћанства. Он је једна од истакнутих фигура Православног Истока која са неупоредивим ауторитетом изражава пуну равнотежу и интегритет византијске мисли, писац чије име заслужује да стоји раме уз раме са највећим представницима хришћанског Запада.

              Док се ова књига налазила у процесу настајања, о Максимовој теологији много мање се знало у енглеском говорном подручју него што је то данас случај. Рад научника попут Јована Мајендорфа (John Mezendorff) i Јарослава Пеликана (Jaroslav Pelikan) учинио је много да би скренуо пажњу јавности на пресудан положај овог мислиоца у традицији Истока “правог оца византијске теологије”, како га назива Мајендорф у својој студији Византијско богословље (Byzantine Theology (1974)). Значајно је што у другом тому своје историје развоја хришћанског учења, Дух источног Хришћанства (The Spirit of Eastern Christendom (600 – 1700)), објављеном исте године, Пеликан посвећује Максиму цело уводно поглавље. На неки начин то поглавље представља прекретницу…