Опис
„Ако исповедамо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе, и очисти нас од сваке неправде“ – стих из Прве посланице апостола Јована који је променио живот робијашу Вилхелму Бунцу. Човеку који је, како се чинило, од рођења био предодређен да чини само зло.
Суровом тесту издржљивости био је изложен још као беба. Мајка га је оставила на улици. Отац га је послао у дом. Као тинејџер, први пут је убио човека. Малолетнички затвор, судница, условна казна… био је то уобичајени животни ритам Вилхелма Бунца.
У затворској ћелији, 1983. године, Бунц у руке узима Библију. Прочита страницу, поцепа је, урола дуван у њу и попуши. Тако пролази читав Стари и долази до Новог Завета. Бог каже: „Ја сам веран као отац који воли“. Текст га обузима. Пита се да ли је то могуће? Усуђује се да начини први корак у потпуно новом смеру… На крају, пошло му је за руком да свој живот у потпуности преобрази. Успео је да постане нови човек.
„Морамо да опустошимо пакао и настанимо рај“ – максима је по којој данас живи некадашњи робијаш.
