Телефон +381 64 / 800 1898
Е-пошта spc.prodavnica@gmail.com
+381 64 / 800 1898 spc.prodavnica@gmail.com
 
Е-продавница
Почетна Е-продавница Пречник страним речима и изразима

Пречник страним речима и изразима

2.600,00 рсд

Речник броји преко 7500 лексичких јединица и њихових речничких чланова. Поред њега, у текст су укључени разговори између Ранка и Бранка – веома занимљиви делови у којима двојица пријатеља, лаика, коментаришу речи које су изабране као замена за туђице у Пречнику или коментаришу само коришћење туђица. Обично Ранко пита Бранка о некој речи (по правилу оној с десне, али понекад и с леве стране речника), а Бранко му објашњава. Ови делови су права ризница знања, па ако понекад расуђивања Бранка и Ранка и немају потврду у науци, свакако су више него интересантна за читаоца. Уједно доприносе оригиналности овога дела које, дакле, захваљујући овим деловима, није искључиво лексикографско.

 

Шифра производа: 78145 Категорије: , ,

Опис

Пречник српског језичког круга

Ово није речник у правом смислу речи, са означеним родом именице, обликом глагола и слично, већ Пречник који се испрепречује употреби страних речи и Пречник чији је циљ да се сагледа колики је то пречник српског језичког круга, посусталог пред можда његов сами крај. А да ли је заиста крај, то зависи од нас.

Сврха Пречника је да нас одучи од првих речи (туђица) и доведе до познања и знања само других, иза цртица исписаних српских или срболиких речи.

Сматрам да ће више него добро послужити очувању српског језика и писма у времену у којем су исти претерано изложени утицајима страних језика од којих је све теже одбранити се. Пречник може одлично да послужи у овој одбрани…“ – Др Ружица Левушкина

„Придружујем се поузданој речи Ружице Левушкине. Пречник се у овом пресудном часу указује као насушни Речник српског народа, а Милан Обрадовић као богомдани, достојни син и потомак Митра Пешикана, једног од законодаваца српског језика.“ – Матија Бећковић

О приређивачу:

Милан Обрадовић је рођен 1982. године у Инђији, где заврђава основну школу и гимназију.

Уписује Електротехнички и Биолошки факултет у Београду. Завршава први, на Одсеку за медицинску и нуклеарну технику, a потом одлази у Белгију да живи и ради као истраживач на КУ Лувен, где постаје доктор експерименталне физике, одбранивши дисертацију из области узајамног дејства светлости и
материје.

Поред просветног рада са студентима и ученицима у иностранству и Србији, радио је и у Институту за физику у Београду, као и у Међународној иберијској  лабораторији за нанотехнологију у Браги (Португалија), где је истраживао и најсавременијим поступцима израђивао сензоре покрета у простору. Иза себе има објављене научне радове у међународним часописима из области физике, сензора и нових технологија, као и мноштво одржаних предавања.