Description
УВОД
Најпотреснији израз вере и љубави прве Цркве према Господу било је мучеништво верујућих у периоду прогона. У мирнија времен, која су потом уследила, мучеништво крвљу уступило је своје место исто толико мукотрпном мучеништву савешћу, односно доживотној борби свакога хришћанина да на овоме свету достигне савршенство у Христу и очишћење.
Први и изразито упечатљив пример у томе пружа нам Антоније Велики. Живео је у прелазном периоду, односно при самом крају периода прогона и првих година победе хришћанства. Његова пламена љубав према Христу побуђивала га је да поднесе “страдања” Сина Божијег као да је заједно са Њим распет и погребен, како би био удостојен да постане Његовим истинским подржаваоцем. Међутим, са престанком прогона, његова жудња за мучеништвом није могла ничим да се утажи и зато је пригрлио “мучеништво савешћу”, отишавши у пустињу “и беше се тамо свакодневно мучио савешћу и подвизавао се подвизима вере.”
Пример Антонија Великог следило је мноштво верујућих, који су се повукли у пустиње Египта, Синаја и Палестине. Окупили су се око светих стараца подвижника и тако се “пустиња настанила” …
