Православна аскеза – Сергеј Сергејевич Хоружи

Опис

АНТРОПОЛОГИЈА ПРАВОСЛАВЉА

Део 1

              Хришћанска антропологија у парадоксалној ситуацији. Хришћанство је у суштини, као такво антропологично: Христово Јеванђеље је откривење о човеку које говори о природи, судбини и путу спасења човека. Али, ансупрот томе, у склопу хришћанског учења, развијеног и разгранатог, учења о човеку, антропологија, очигледно уопште није било у првом плану, већ је пре било на нивоу другоразредних одељака, са прилично јадним, неразвијеним садржајем. У савременој кризи хришћанства, у општем напуштању Цркве приличну улогу је одиграло управо уверење да се “хришћанство не бави човеком”. Тако се у познатим Религиозно-философским састанцима у Петербургу с почетка нашег века критика цркве градила на изјавама да “у хришћанству није откривено шта је човек”. Решење парадокса је у томе да је антрополошки садржај хришћанства само мањим и небитнијим делом у облику стандардно схваћене антропологије као дескриптивно-научног знања о емпиријском човеку …